ектуальной издательской системе Ridero
Зубобоља
Зубобоља је прогањала инжењера летења Кхарина неколико сати, а два зуба су болела одједном. Могао је да оде код лекара у станицу Васиљев, али је већ било касно, и он једноставно није желео да одврати доктора у тако неприкладан час. Онда се сетио студија у руском стилу и система салта на голом поду, без струњача. Саултови су ослабили деловање сигнала мождане коре и активирали древније унутрашње структуре мозга. Штавише, проток крви се побољшао у целом психобиомеханичком систему «МАН». Савладавајући бол, Кхарин је склизнуо са кауча, било је око 23—00 по московском времену. Чланови летелице, ослобођени страже и експеримената, одмарали су се у овом тренутку. Да би се консолидовала техника салта, било је потребно извести их око три хиљаде пута, три месеца. Тада технику салта тело памти као нешто природно. Треба напоменути да салто у руском систему самоодбране није гимнастички салто који нас учи на часовима физичког васпитања. У контакту са тврдим подом, мека ткива леђа се замењују, а тврде карике су руке, рамена као да се помичу. Салт, ако је оставио траг на људском телу, почиње од врхова прстију десне руке, затим се подлактица скролује и раме се по некој инерцији уклапа у тврди под. Затим, као на дечијој љуљашци, «траг» иде дијагонално од десног рамена кроз кичму, дуж меких ткива, иде до леве стране бутине. Подижући се, систем карика «човек» скреће у правцу кретања ка главном току. Ово се понавља у обрнутом кретању напред. На овај начин особа за два салта преко рамена иде у почетни положај. На почетку наставе, Кхарин је осетио мучнину – утицала је неразвијеност малог мозга, али је то убрзо прошло, као што се дешава са обученом особом.
Након што је направио само 4 салта кроз «Не могу», биоинжењер је приметио смањење зубобоље – као што се очекивало, мозак је активирао свој унутрашњи, дубоки део и одлив крви је допринео уклањању зубобоље. Након што је направио још осам салта на поду своје кабине, Кхарин је са задовољством приметио нестанак зубобоље. То је трајало целе ноћи: чим су га зуби почели да боле, Харин је склизнуо са кауча и изврнуо салто, а такође је водио дневну евиденцију о количини изведених вежби. Отприлике половина прописаних салта је већ прошла. Након тога се присјетио како су га учили овим руским салтима – ово је спој три вјежбе – «Увртање руку у раменом појасу» плус «а ла бреза» плус «криви корак» … увртање руку је било оно најлакше – морали сте да устанете и раширите руке док стојите бочно као да сте кроз кажипрсте обешени на затегнутој сајли. Окрећући рамена и нагињући главу на једну или другу страну, окрените рамени појас. Онда се сетио друге вежбе – док је још био кадет летачке школе, легли су на асфалт и, подижући ноге, котрљали се с једне стране на другу, као клатно или дечја љуљашка. Овде је било важно заменити мека ткива кукова и леђа. Пазите да оштри каменчићи на тротоару не повреде кичмени стуб. Па, трећа вежба – «криви корак» изведена је седећи на поду или било којој тврдој подлози. Дакле, савијајући ногу као криви пуж, преносимо тежиште са једне ноге на другу, коју такође савијамо према унутра.
Ова вежба је захтевала извесну флексибилност у зглобовима колена и названа је «криви корак». Треба напоменути да је на основу шеме постављања задатка (СИТУЦИЈА -> ПРОБЛЕМ -> ЦИЉ-> ЗАДАТАК-> РЕШЕЊЕ) Харин извршио одговарајућа прилагођавања и могао је да учи без инструктора. Треба напоменути да је сам салто одговарао одређеном слову четрдесетдеветоцифрене древне словенске азбуке, али које писмо је за Владимира Кхарина и даље било мистерија. Већ је било јутро када је Харин победио ова два болна зуба и он је задремао. А онда је у будној половини, напола поспан, угледао својим мозгом љубичасто поље дуге како му излази из груди. То је било његово поље – биопоље. Из руку је био сјај. Први пут је посматрао такву слику – оптерећење на мозгу је утицало, мозак као да види кожу тела.
Пробудивши се, записао је своја осећања у свој дневник и пожурио са извештајем команданту брода, професору Артуру Штолцу. Отишавши ипак код др Зајцеве, говорио је о свом открићу и визији биопоља уласком у неко измењено стање свести. Др Викторија Заитсева је пажљиво прегледала десни и пронашла неку упалу, прописала испирање уста лековима. Затим је пажљиво гледала серију салта и сетила се филма који јој је приказан у детињству – овај салто је имао Волховске корене. «Али ми нисмо чаробњаци, нисмо мађионичари, већ научници, и зато постоји објашњење за све, и логичко, и научно и религиозно теолошко. Пошто ми као врхунац Божије творевине имамо све Божије планове за животиње, творевине у себи… ми смо као Бог… можда су захваћени дубоки делови мозга и човек на све око себе гледа са већ развијеним способности, привремено мирује. На овоме је Викторија завршила инспекцију, и захваљујући Кхарин на тако важном открићу, написала је у свом дневнику о научном експерименту, али већ на Земљи, у лабораторији за томографију мозга…
МЕТЕОРСКА КИША
Инжењер летења Јурјев се пробудио од звука сирене – упозорила је на ток метеора. А онда су сензори показали нестанак струје – по свој прилици, отказали су обични соларни панели. Јурјев је размишљао о томе – није имао више
