(провинције Астурија). Франко – 40 000 људи, 100 оклопних возила, 250 авиони, 250 млазница, републиканци – 40.000 борци, неколико хоме-маде резервоари, 20 авиона, 80 гунс. Националисти практично примјењују своју технику и људске ресурсе без непотребних губитака и постижу успјех. Њихови губици – 10 000 убијених, против 30 000 неопозивих људских губитака непријатеља. Али што је најважније – републиканци не раде на економији. Комунистичко нивелисање негативно примећује и пољопривредни произвођачи и високо квалификовани радници, да не помињемо номиналне власнике предузећа. Сељанима се не занима ко казе од њих повецану закупнину за земљисте – станодавце или носиоце светлих идеала. Радни комитети једу владине зајмове, одржавају скупове у било којој прилици, не производе оружје за војску, више воле му корисну, брзо продату робу. Плата милиционог борца је 10 пезета (плус храна). 1937. године цијене хране су нагло порасле, мада неједнако у различитим регионима земље. килограм говедине у Мадриду у вредности од 5, 75 пезета, а десетак јаја 3,75, али и са овим утврђеним ценама републичка влада, то је немогуће «да».
Да би се то десило, разочарани СССР и Француска се сећају својих најбољих војних специјалиста. У редовима републиканаца владају дефетизам.
У пролеће 1938. одржана је велика офанзива франчиста на сјевероистоку земље. Италијански ваздух ескадрила бомбардовала Барцелона, привремени главни град Републике, аутономне део заробљавања Каталоније, а затим окренути на југ и исећи републикански територију на два дела. У јуну, националисти покушавају да успоставе успех на југу, у Валенсији, али уђу у добро припремљену одбрану и сноси значајне губитке.
Крајем новембра Франко се слаже да ће немачке компаније поседовати 75% капитала екстрактивне индустрије у Шпанији и 100% у колонијама; након чега Немачка наставља са великим војним снабдевањем. Република такође, под повољним условима, набавку опреме у СССР-у, али Француска, после Минхенског споразума, више не желе да уђу у сукоб са нацистима, и зауставља војног терета на њеној граници.
Оружане снаге Францо – 340 000 људи, 300 тенкова, 500 ваздухоплова, противе Деморалисане, слабо наоружани 200,000тх Војске Републике у Каталонији. Републиканци не прихватају борбу, већ немају никаквих светлих идеала и интербригада, заједно са 280 хиљада цивилних избјеглица одлазе у Француску.
Након тога, националисти без отпора заузимају преосталу четвртину Шпаније. И, 1. априла, диктатор Франко изјављује крај грађанског рата.
Неповратни губици странака: франкисти (националисти) – 130 000 људи, републиканци – 320 000.
Поред тога, Шпанија губи 510 тона златних резерви, посећујући се у СССР (много је касније изјавила Шпанцима да је потрошена на њих).
Са стране републиканаца борили су се око 2.000 добровољаца – пилота, тенкова, морнара и војних саветника. У борбама и разним инцидентима, 189 људи је погинуло, 56 је добио титулу Хероја Совјетског Савеза. Генерални Павлова
