i fokusiran, a da su me marinci, iz neodgovornog, pretvorili u pristojnog čoveka.
Kako naivno!
Pored moje stidljivosti, poštovao sam muški kodeks časti i nikad se ne bih udvarao ženi koja se dopadala mom bratu, posebno mom bratu blizancu, mojoj drugoj polovini. I tako sam se sklonio i uradio sve što je u mojoj moći da prigušim osećanja koja ja Ketrin probudila u meni: pohlepu, želju, strast i požudu.
Zavist.
Najgore osećanje na svetu i koje ni prema kome nisam osećao, a kamoli prema sopstvenom bratu.
Kako su dani prolazili, nosio sam se sa svojom krivicom kako sam najbolje znao. Džoš je počeo da se udvara Ketrin, pozivao ju je na večere, kupovao joj cveće i poklone, a ja sam radio sve što sam mogao da potisnem svoja osećanja.
Nakon dva meseca, Ketrin je konačno popustila i počela da izlazi s Džošom. Ovo mi je slomilo srce i bilo razlog mnogih pijanih noći.
Jedne noći, šest meseci nakon kobnog početka njihove veze, naleteo sam na Džoša u pabu gde su obično izlazili marinci. Pitao sam ga šta radi tamo jer to nije bilo mesto na kakva je on obično izlazio. Rekao mi je da čeka devojku. Nakon što mi je opisao „zgodnu devojku koju će te noći da kresne“, da upotrebim njegove reči, rekao mi je da planira da zaprosi Ketrin sledećeg vikenda. Tada smo se prvi put potukli do te mere da su morali da nas razdvoje da ga ne ubijem. Kako je mogao to da radi anđelu kao što je Ketrin? Da razmišlja o tome da je ženi, a da istovremeno izlazi sa drugim ženama? Tada je shvatio, ili bar mislim da je to bilo tada, da su moja osećanja prema njoj mnogo snažnija i s puno manje poštovanja nego što bi brat trebao da oseća prema devojci svog brata. Da bi mi se osvetio za batine, počeo je da me pravi strašno ljubomornim. Prvo, stalno ju je dovodio u kuću mojih roditelja gde smo još uvek živeli. Onda bi me provocirao tako što bi mi pričao da je Ketrin stvarno divlja u krevetu, da će sve da uradi da zadovolji njegove želje. I ovo se nastavilo sve dok nije stavio prokleti dijamant na njen prst.
Par dana nakon proklete veridbe, pristao sam da predvodim svoj vod na tajnoj misiji i otišao iz Ralija na nepoznatu lokaciju na Bliskom istoku.
Ljudi kažu da rat natera čoveka da preispita svoj život i veze. A sada, malo više od godinu dana od mog odlaska, vraćao sam se kući odlučan da nadoknadim izgubljeno i spreman da budem zlotvor, zli blizanac koji se vraća kući da vrati ono što je na prvom mestu i trebalo da bude njegovo – bratovu zaručnicu.
I biće moja.
Ketrin
Diskretno sam bacila pogled na sat. Prokletstvo. Ova dosadna večera će još satima da traje. Ubacila sam iza uva pramen kose koji se izvukao iz moje elegantne frizure dok sam nestrpljivo lupkala prstima po stolu.
„Zaboga, Ketrin. Prestani s tim“, zasiktao je Džoš ljutito, a ja sam odmah prestala osećajući kako u meni raste bes.
Duboko sam udahnula pokušavajući da iskontrolišem ljutnju, a on me je radoznalo gledao. Osmehnula sam mu se kao dobra devojka kakva je očekivao da budem, ali sam zapravo htela da mu isplazim jezik i kažem mu gde može da zabije tu svoju zamerku. Šteta što nisam imala hrabrosti da to i uradim. Pažnju je ponovo usmerio na govor ispred nas. Bila je to večera u čast senatora Vindzora, a ja sam se stalno pitala šta ja radim tamo, na tom dosadnom mestu s nekim koga ne volim, zarobljena u vezi koja nikuda nije išla. Bar ne na mesta o kojima sam ja sanjala.
Dok je Džoš bio zadubljen u dosadne senatorove reči, ja sam zatvorila oči i otišla na moje posebno mesto. Mesto gde sam mogla da budem slobodna, da se glasno smejem, osetim povetarac u kosi i gde moj pratilac nije samo usrana kopija čoveka koji je u meni razbuđivao najdublje i najskrivenije želje.
Da, ja sam prevarant.
Govorila sam to sebi svakog dana, iznova i iznova, ali šta sam mogla da radim kad sam morala da se zadovoljim lošijim jer me pravi nije hteo? Dok je senator govorio o moralu i lepom ponašanju, moje misli su odlutale do seksi muškarca koji mi ne izlazi iz glave poslednje dve godine. Ne gledajte me tako. Znam da sam grešnica zato što želim čoveka koga ne mogu da imam i koji mi je potpuno nedostupan, naročito meni, ali ne mogu da sprečim da Džejk Mekgregor budi u meni svu suzbijenu ženstvenost i to čini od trenutka kad sam ga ugledala na dobrotvornom balu. Nosio je uniformu marinca i bio je najzgodniji muškarac koga sam videla u životu. Preplanuo, sa veoma kratkom, tamnom, smeđom kosom i očiju plavih poput boje noći i snažnog, zategnutog tela. Prilično dugo je gledao u mom pravcu i stvarno sam pomislila da posmatra mene. A onda je došla moja prijateljica Šeril i uništila mi sve nade.
„Večeras će da mi se posreći sa seksi oficirom“, rekla je i ja sam, teške volje, odvojila pogled od Džejka.
„Šta?“, pitala sam jer nisam znala o kome govori.
„Džejk Mekgregor.“ Njegovo ime je skliznulo s njenih usana poput uzdisaja. „Zar ne vidiš da ne prestaje da gleda u mene?“
Odmerila sam je: njenu crvenu kosu koja joj je padala niz leđa, njene grimizne usne, pohotljive grude naglašene izrezom na crvenoj haljini, ukrašenu haljina, a ja sam se pitala kako je moguće da sam pomislila da bi taj fantastični čovek pogledao u mene kada je mogao da ima sve ovo ako bi poželeo. Naravno da je bacio oko na atraktivnu Šeril. Nije da sam ja bila neprivlačna. Samo sam bila obična. Praktična. Sigurna. Onaj tip koji nikada nije koristio određene trikove da postane predmet muške želje, Moje veze su uvek bile površne i znala sam da neću imati muškarca kakvog možete da vidite na naslovnicama časopisa. Ili nekog poput Džejka.
Šeril je prvo zauzela jednu pozu, pa drugu i, na moje iznenađenje, muškarac koji je mnogo ličio na Džejka, ali mršaviji i mekšeg izraza lica, prišao mi je i zamolio me za ples. I tako sam upoznala Džoša koji je, na prvi pogled, bio veoma šarmantan. Kažem na prvi pogled jer kada sam ga bolje upoznala, otkrila sam da je to samo bila fasada koja je skrivala njegov pravi karakter.
U početku je Džoš bio divan prema meni. Naši izlasci su bili romantični. Donosio bi mi cveće i nikad nije prelazio granicu zbog čega sam mislila da je to zato što me poštuje, a zapravo je pokušavao da zadobije moje poverenje. Tek nakon nekoliko meseci sam shvatila da Džoš zapravo želi da oženi naslednicu kada sam već imala prsten na prstu. A ubrzo posle toga su počele priče. U početku su bile prilično suptilne, dok ljudi nisu otvoreno počeli da govore, kada nisam bila u blizini, da me vara. Sve mi je to potvrdila Šeril koja je obožavala da mi donosi najnovije tračeve.
Spremala sam se da raskinem s njim kada me je otac, hotelski magnat, pozvao u njegovu kancelariju kod kuće i rekao koliko je srećan zbog veridbe i da se nadao da ga neću razočarati. Kada sam mu ispričala za glasine o Džošovoj neveri, tata je odmahnuo rukom kao da to nije važno. Rekao je da većina muškaraca to radi i da je blesavo kada bih dopustila da me nešto takvo uznemiri kada tako fin muškarac i iz tako odlične porodice želi da me oženi.
A šta je s ljubavlju? Mojom srećom do kraja života? Da me neko obori s nogu? Svim tim bajkovitim stvarima na koje sam gubila vreme u tim prokletim knjigama. Ovakve stvari se nisu dešavale u stvarnom životu.
Naš razgovor je bio pre tri meseca i evo me sada, savršena verenica sa savršenim, šarmantnim prevarantom od verenika, ali kada bih zatvorila oči, sanjala sam o njegovim privlačnom, seksi bratu blizancu i fantazirala o svemu šta može da mi uradi onim velikim rukama.
Ah... te ruke...
Džejk je prosto utelovljavao ideju koju sam imala o muževnim
