узвикнуо је Артур и пожурио да све сними видео-камером, док је дозивао колеге. Цела посада брода видела је анђеле. Била је средина марта земаљског времена, време Великог поста, и сви заједно, радујући се виђеном, почели су да певају песме хвале Богу. Наравно, нису сви на броду били хришћани, али је мала група научника, окоштали атеисти, одједном почела да прави крстове од импровизованих средстава и качи их око врата. Визија анђела трајала је око пет минута, а све је снимљено, чак су и њихове песме снимљене на филму. Тако се ближио крају месец боравка брода у Земљиној орбити. Предстојало је много експеримената, али управо овај «космички» је вољом Створитеља остао заувек у сећању људи!
ТРЕНИНГ МИРИСА МИСЛИ
Када је професор Артур Столц још био студент, волели су да играју следећу игру као студенти. Док су били у аутобусу, по лицима, одећи, држању, начину говора и многим другим знацима претпостављали су професију људи. Лако је било разликовати пензионере од, рецимо, студената, али је било јако тешко разликовати доктора од наставника – уосталом, обојица су радници знања, само ако разговарате са њима, што је било забрањено правилима закона. игра. Док су били у аутобусу, ученици, а било их је мало више од 3—4, правили су белешке и, сишавши на правом стајалишту, размењивали белешке. Било је много сличности. А за победника се сматрао онај са највише мечева.
На пример, војска и полицајци су се лако погађали – отисак духовности на њиховим строгим укоченим лицима говорио је сам о себи. Време је пролазило и будућа генерација студената физике преносила је ову игру другим ученицима. Током 2000-их, компјутер, односно вештачка интелигенција, био је повезан са игром. По изгледу, ходу, вештачка интелигенција је тражила хулигане и терористе међу путничким токовима. Проценат погађања достигао је 80 одсто, а ово је велики проценат. Али највише од свега се погађа у симбиози рачунара и особе. Човек је видео оно што машина није у стању да види – то је отисак духовности на лицу човека. То се постизало молитвеном праксом, одласком на богослужења у православну цркву, поштовањем црквених тајни. И сада, на петој, завршној години студија, студенти су већ осетили, како кажу, све путнике метроа, аутобуса, сапутнике у колима… Вреди напоменути да су духовно најнапреднији студенти користили оно што назива се продирање у унутрашњи чулни свет човека на овај начин «препознавања» информација сопствених монаха, професионалне војске, судије.
Али свет се развијао, напредак је био и брзо је отишао у компјутерској технологији. У 2010. компјутер је већ контролисан без жица, напетошћу мисли оператера. Иако нису сви ови експерименти били у јавном домену, били су. А онда се поставило главно питање – може ли компјутер велике снаге читати мисли људи, на пример, возећи се аутобусом? Испоставило се можда, али у то време то је била гломазна техника, али већ 2025. ова техника је смањена на величину паклице цигарета. Наравно, као и до сада, велики резултат у идентификацији
