трговаца «схавармом», коју управљају грађани Руске Федерације, држављанства Мароканаца, који углавном нису разумели углавном руски језик, већ су били грађани, а био је то до киоска са натписом «ГАИ СХАУРМА ФОР ПУТИН АНД ТРУМП». Зашто су такво име били вероватно, преводиоци су вероватно били са хумором. Возач с пиштољем, остао је у аутомобилу код кормила и одједном?!
Ја, држављанин Руске Федерације који се придржава закона, по националности сам Рус. Дошао сам из СССР-а, Републике Казахстан, где су ме тукли читаво детињство, јер сам само Рус. Међутим, кад сам одрастао, већ сам их победио. Али ово је другачија прича, а сада се враћам на заплет: ја, законити грађанин Руске Федерације, по националности – Рус, поштовани осуђеник, бојник ФСБ-а, пензионер, инвалид и све то у комбинацији, поготово јер сам све ово знао у одсуству, нити тамо где га није било, изненада се пробудио из снажног хркања из суседне говорнице и, тачније, осетио сам затворену, ноћну, квадратну собу око мене и плафон изнад. Све сам осетила и нисам се сетила или нисам разумела где сам?! Зидови су ми тако сломили ум. Одлучио сам се попети на «мини бину», где сам раније седео, и нога ми је пала у рупу, и тамо је све као у заливу. Вриснуо сам и пробудио се, ритмичким хркањем, сањајући генералову ћерку, другова наредника и возача на пола радног времена. Био је уплашен и чак је трептао попут Циганина, дробивши му прса, али одједном је ценио ситуацију, али није веровао у духа. Ја сам, без вештине, псовао за помоћ, покушавајући да избијем бар неку рупу у околном зиду, али моји напори су били бескорисни и хркање није престајало.
А у то време, с друге стране тоалета, један возач кочија, наредник је већ позвао појачања, а двојица, не очекујући арапску храну од теста и пилетине, мачке и псе купљене за ништа, већ су трчала у помоћ колеги и колеги.
Чуо сам гласове са друге стране кабине, али то није помогло да се смањи главобоља мамурлука.
– Ко је овде? – питао је један од њих.
– Ево ме, а ко си ти? Питао сам.
– Ја? сад знате…
– разбијте замак!! – Питао сам другог и није било тешко то урадити с топом јуришне пушке. Врата су се отворила. Испред мене су стајала три запањена малолетника, један успут, прекрижених очију, у униформи сличној полицајцу. Онда су ме одвели у најближу полицијску станицу, а тоалет хркање никада није утихнуло.
Стражар је дуго размишљао како навести разлог притвора са дужности у извештају. И наведено на следећи начин:
«… Затворен, док је покушавао да пљачка садржај биолошког тоалета изнутра, скривајући се од правде помоћу катанца, споља.»
Сви су се забављали, посебно зато што је претходни заточеник, који је био присиљен да очисти неку канцеларију, покушао да побегне и заглавио се на врху између таванице на прозору и избочених ребара осамдесетих векова ковања решетке из осамнаестог века. Позвани су ватрогасци,
