дан или више. Стари људи и становници другог узраста, који су практично седели на не тако далеким и не прекратким крајевима: најмањи је имао око петнаест година, добровољно је поделио са нама своје оброке, стечене на различите начине малим крађама и приручницима богатијег слоја становништва, тзв.. Увек сам био против тога и враћао се натраг, и тако су одавали почаст док сам спавао. Ћелави се радовао тој пажњи и такође почео да једе маст.
Једног мразног јутра пробудио сам се. Снег је падао испред прозора. Устати као и обично била је лијеност и није било планова за куповину новца, посебно од јуче, а глава ми је стала. Ћелави човек је, као и обично, читао нешто у својим мислима, померајући се само доњом усном. И све би се то наставило, да није било појављивања старог седамдесетогодишњег корморана-рецидивиста, морнара, морнара на дуге стазе, пензионера и бескућника Методија са финским коренима. Желим напоменути да осуђени обично комуницирају с кастама, као у овом случају. И више је говорио кавкашким него финским нагласком.
– Па, паразити, имамо уста? почео је од рамена. Окренула сам се, Балд је изневерио књигу. Прошло је минут.
– Шта ти треба, стари? – упита Балд и закопа се у роману.
– Престаните да гледате досије, узмите златнике, то јест мене, и крените. Четири године примао сам пензију.
Након његових речи прошло је око две минуте и свеж снег закрчио нам се под ногама. У даљини је била продавница са снажним грузијом. Ушли смо у то и наручили две стотине. У умазан и наздрављен Метод:
– Татари не живе без пара! – наручили смо још стотину. Следеће, након старог здравица:
– Бог воли тројство! – Испунили смо и ове чаше. Затим смо разговарали у тишини, сваки са собом и само Метод није ћутао и говорио себи како је први мандат примљен од пет расположивих. Нисмо били слободни слушаоци.
– Наш брод је дошао са Киуубијем. Отишао сам у село свог брата. Пили смо недељу дана. Ујутро смо се окупили код домаћице, након денатуриране супстанце и прошли поред куће у којој је било венчање. Честитао сам им и послали су ми три писма… Осврнуо сам се и угледао гомилу цигле иза себе, док је мој брат ишао по месецу и секири, узео сам сво камење у колиби, било је рана, да, младенка је била директно у чело. Након тога почео је гранатирати прозоре. Гомила није имала времена да заврши када сам већ био затворен три године. Шта ћете још попити? – завршио је и отишао до шанка за широку потрошњу.
Пуно смо пили, дуго времена чак имали и ужину. Увече је Лиси кров срушен и он је почео да се упада у друге. Погледао сам ову беспонтово лекцију и водио пијаног споредног колица до колибе. А Методије је у ово доба, примајући се од Лиси, случајно или не, испод ока, дријемао на столу и стајао на поду.
Ујутро су ме пробудили туп звук и бесна ћелиша. Испоставило се да је, када је спавао, разјарени Метод улетио у собу шепајући и ударио успаваног Локху штапом директно у чело.
