мудри дечко, са стварима које треба да крену.. Брзо!!
Серафим је полако одмахнуо главом не би ли ухватио очи чувара са својим зјеницама, полако устао и напустио погон.
– Име. – упита дежурни официр.
– Ја?! Оче Серафиме! – поносно је одговорио стари монах и помирисао браду.
– Рекао сам, пуно име!! – стигао је дежурни официр. – или идемо на камеру три дана.
– Стока Сергеј Баитулеуовицх. – увредљиво је своје име прозвао секуларним Серафимом. – Проклетицу. зарежао је.
– ста?? – питао је полицајац.
– Кажем да сам дуго носио ово име, пре заноса и усвајања вечере у целибату. прогласио је и поново шиштао. – Проклетицу.
– Одмах ћу те возити између ногу палицом. – зарежао је други, стојећи на леђима светог оца. – Тако је, сад је већ ноћ?!
– Ујутро – Стока, а увече.. – додаје поред њега.
– Није тако, веровао сам већ двадесет година. – Почео сам да болим као дете чији су бомбони однети.
– Хеј, Серафиме, он је Реднецк..
– Он је Цхикатило. – Прекинувши, додао је здравог полицајца.
– Јесте ли видели мошти својих тесоса?
– Да, ох, шефе!
– Ох како! – насмешио се дежурни официр. – И украо је кост? – сви су се смејали. – А он је долазио у Санкт Петербург да га чешће продаје?! – врисак се појачао.
– Не богохулите, Антихрист, Ирод небески краљ, иначе ћу вас све проклет!!!! – Серапхим избуљи очи и нехотице извуче старомодно.
– Али нема потребе за прдењем. – приметио је дежурни официр.
– Да, тако псује. – додао је полицајац који је стајао позади. Серафим је још више разоткрио његове коси очи, од којих су зјенице: једна је тамнозелене, а друга свијетлосмеђа.
– Да ли желите да вас одмах проклетим? – упита здрава са пиштољем. – укратко, изаћи ћете, надстрешница у нашој штали у нашем одељењу сада да очистимо.
– И ја ћу се жалити тужиоцу у име Православне цркве. – Друг говеда се намрштио.
– Оставио, лубенице, да ли си из западне Украјине? Степан, затвори то.
Ујутро су нас пустили, а остали смо без Серафима, био је приморан да чисти ВЦ. До ручка нас је дохватио и ми смо се помолили и упутили се ка видљивим продајним местима…
напомена 8
Служио сам по уговору…
Ја сам такође служио према уговору, мада у одсуству, из речи становника ове Ноцхлезхке и да се не збуним у причама и догађајима, ја сам, све написано у овом циклусу: (белешке из Искусног потомства световног живота (Бум)), изједначио са номинативним ликом, врсте прича о Василију Теркину, наравно, ако би неко читао о њему. Чуо сам само за његове подвиге, које су вршили различити борци, у различито време. Генерално, служио сам … «Ја» је име главног јунака мојих белешки,
