само погледајте, ако се будало, упуцаћу вас као шакала.
– Зашто тако безобразан? Салим не вара. Салим је искрен.
– Ахмед је рекао исту ствар, али је продао чачу слаб као вода. – наредник у даљини примети ћелавог духа који је скупљао цвеће и кушао латице.
Прегледали смо се и одлучили.
– Хеј, ти.., иди Сиуд! викне наредник. Дух се без сумње покоравао наређењу, скинуо је чизме и бацио их под окриље кавкаске националности. Ухватио је ципеле, пољубио их и извадио петлитарску змијску чоколадицу из џепа панталона и бацио је на нас прије него што је отпио гутљај и демонстративно је прогутао, наводно не заразно.
Јутро срећан дан!!!
Једино је абрек побегао, зграбивши пастира од неуспеха у близини стада, очигледно покушавајући чизме за своје козе девојке, које би требале да смире свој планински темперамент и хормон, присјећајући се своје вољене супруге, како је капларан предложио:
– И шта?!
– Да, можеш!? наредник одговори.
– Па? – питао сам приватника.
– Вожња. – одговори водитељ и ми смо прешли брдо, одакле се јасно видела сва лева стада оваца, које би ускоро требало да се распореде у планине. Узели су машину са пригушивачем и заузели борбени положај, исушили винску кожу. Показало се да је Цхацха био глуп, попут компота.
– Коза, абрек, опет је кључао, па, ништа, сад ћемо организовати трке за жохаре за њих. – наредник је био огорчен, циљао је на оближње велике овце, које су стајале у непосредној близини нас, коврџаве. «Поох!!» а метак је одсекао грм који расте поред овна. Баран није обраћао пажњу.
– Дај, прекрижених очију. – зграбио је каплара. Циљао је и «Поох!», Ударио јастреба који је летео изнад стада.
– Клуб, где пуцаш?! – извлачећи аутоматску пушку, насмешио се предстојник.
– Зашто, повратак? – одбацио се каплара.
– Шта возиш? Како је, прво узлетјети, а затим одбојка? предводник и «Поох!» су циљали. Метак будала, лети преко овна и јури на ливаду, везан иза зеца. Тај јадник и с десне и с леве стране сагниће се и одскочити, а метак ће, попут бизки проврта: одлетети ће, вратити се; онда приметите, онда пропустите. Тако је она одвезла нагнување у шуму.
– Ех!! – Напето је изговарао посматрајући зеца, деловодника и ударио о земљу аутоматском машином, погнуо главу. – Ово је цхацха. Узалуд су звали Абрек.
– Да, тачно, Чача је шкиљио. – подржани корпорал.
– Не очајавајте господо другови, војници. – Утешио сам се, приватно, не сећам се какве трупе Руске Федерације, узео сам митраљез, одврнуо пригушивач, приметио сам како ћу дати волеј целом кварту, па чак и да не журим, па је семе пало са појаса и код овна који је стајао леђима до нас изведени органи, то јест на руском – јаја. Ован је скочио три метра на врх, слетио снажно, интензивно се испразнио попут митраљеза, викао као батаљон нашег оца, не, очух команданта батаљона и, раздраживши било које зрело стадо стада, побегао је на врх планине. Пљесак од пуцања већ
