ко одакле. Стари Гиви сам упорно је чекао наредбу. Залутали метак погодио је шешир и бацио га на земљу. Гиви се није померао под коренима Буденовског бркова. Тренутак касније, руски војници су лајали у кафићу.
Са собом смо узимали винске коже и ћевапе. Није нам требао новац. Укуцавши све потребно јестиво, повукли смо се. Гиви је чекао.
Приметивши да војника више нема, посетиоци и кафићи су се попели из углова и сваки је преузео своју дужност, извадивши метке испод језика и пљуштајући комаде зуба по поду.
Дебели конобар већ је носио роштиљ дуго очекиваном. Гиви је ставио пладањ испред Гивијиног носа и смрзнуо се у сталак дебелог сина локалне власти, надимак «Хеј, да?!» Гивијев дјед је жарко зграбио роштиљ и жутим металним зубима зграбио комад централног прженог меса. Конобар је опрезно ускочио у дупе, заузврат бацајући колена. Гиви је једном повукао скечу. Месо се само испружило. Повукао се, гризећи зубе – два. Шкроб му је побегао од руке и оштрицио је старом у лице, остављајући масне пруге на образима и прстен пржене рајчице на врху носача кавкашке националности, носа. Повукао га је трећи пут уназад и сенилне руке су му се тресле. И…
– Какво месо, гума, ваи?! – експлодирао је поштовани Гиви јеан.
– Хеј, оче, ваи, хотел здрави овна, он је гурнуо траву у планинама! Њушкало је свежим ваздухом, зар не?! и живео сто дванаест година.
Гиви је нервозно бацио роштиљ на сто.
– Хеј, да, знао сам ову шалу када сте имали оца у пројекту, зар не?! – Устао је и, заборавивши на импровизовани штап иверице са разбијеним чворовима, отишао.
Добро веце!!!
Али ми смо се заузврат опили и ударали и ушли у свађу, али шта је са тим, ми смо Ваздухопловне снаге? И ујутру смо седели да наставимо одмор и чекамо следеће путовање уснама…
Јутро лошег дана…
напомена 9
Шетња
Ропство Венадевич, бивши полицијски пуковник, сада шеф злочина зауставио се у хладњачи и купио хладну боцу вотке, хладну грицкалицу, хладно пиво и изашао из продавнице. Приближавајући се свом хладном радном џипу, блокирао га је од хладног аларма и …, сетио се да је заборавио да купи цоол цигарете.
– Па, смрека је пала. – Огорчио се и, бацивши све у гузицу аутомобила, брзо одлучио да је одвезе у продавницу због никотина и није придавао значај аларму. – Па, шта, одмах без реда и купи?! Минутни посао.. – помислио је, али испоставило се да неки клијент плаћа корпоративну забаву за велики број производа и морао је да чека десет минута. Благајна је заузета.
Кад је вани, супер је. Кад је отишао, његовог хладног џипа с хладним алармом, хладном вотком, хладном грицкалицом, хладним пивом више није било.
«Отмили су их, демони, кхе …", промрмљао је Славери Венадевич и, запаливши хладну цигарету, позвао полицију због отмице свом пријатељу, пуковнику.
Два сата касније, недалеко од дворишта пронађен је џип: унутар леша младића и пола литре вотке, отворена лименка пива
