Могу убити. – предложио је мој.
– Твој посао. рече Кхариа и сипа себи још једну вотку. – Пегле нема. – и гурнуо је према мени.
– Седите, душо, лижем, а ти ћеш радити ноћу.
– Фретс. – одговори мој.
Успео сам се под, запалио шибицу и био запањен; на полицама су били комади тридесет три литарске лименке конзервираног црног кавијара. Извадио сам двије конзерве.
Само смо узели пола литра из једне кригле, заузврат, као да су шифир, када су два полицајца ушла у кућу.
– Па, Хариа? – возили су се. – Ниси се имао времена да се наслонимо и вепар из Трговинске жене украо? Дођи, спакуј се, пођи с нама.
– Зашто? – питао је мој.
– Дајте признање. Да ли желиш с њим, Василиса? – сугерише дебели и плитки полицајац.
– У основи, уместо тога можете да радите. – Додао је мршавог и дугог полицајца.
– Али курац си то погодио!! – пијани Кхариа јецао, узео је чекић и два ексера на сто педесет милиметара са прозора и следећег је приковао ноге дрвеним подом, не скидајући папуче, не нагуравајући се и, изгледа, не осећајући бол. Крпа полако натопљена папуче. «Сад ме узми, али не дирај моју нећакињу, иначе ћете сами отићи до канте… Па.., слаба?». Нисам украо вепра, нећу видети век воље.
– Па, ти си будала, Хариа. – Извучено подебљано.
– Тачно, срушио се од храста, зашто је тако окрутан? – додао је мршав.
– Зашто тако окрутан? Дођи, Палицх, на циклопе, његова напетост. – предложи храбро. – Овај не хода, не хода.
– У, будало, Хариа!! Сада, Васка, – окренуо се према мом. – Ставите судопер, иначе је напола љут. – окренуо се и отишао.
Кхариа је узео клијешта са прозора и повукао нокте без икакве напетости, без икаквог увијања лица. Изненађено смо отворили уста.
– Да, немојте шкиљати, момци. увјеравао нас је. -поур.., ноге су ми још увијек биле смрзнуте у рудницима. Али ова сива лома одмах отпада. Хахаха!!! – и отворио је прљава уста, са којих се виде поцрњени комадићи бивших зуба.
– Душо, моје јахтање! – обратио ми се пријатељ. – потрчао је на њега, има све дечке. Он је жена целог живота, али мајка га није видела на састанцима. Чак га је родила у зони када је служила термин код моје баке због вреће жита коју су заједно украле, две сестре близанке. Да ујаче?
– Да, ово је смеће, слушајте, каква шала из зоне ћу вам рећи … – А Кхариа је, не обраћајући пажњу на мухе, наставила са сећањем смешних прича које су се одигравале у затвору.
– И цело подручје је морало да стоји два сата на педесет пет степени мраза.
– И шта се догодило? питала је нећака ујака.
– … Тако је било и овако: на вечерњој проверама, пошто није било извођача радова.
– А ко је то? – питао сам, прелазећи зону у одсуству.
– Ово је затвореник који даје посао другим затвореницима, баца се са власником зоне. – објаснио је мој. Кхариа је запалио цигарету и дувао прстење од дима.
– …
