се изнутра, заспала на каучу. Да се њени свињски снопови нису чули у ходнику, а онда би локални болесни другови разбили браву врата, хтјели су се опрати.
Иваново тело нагло се истицало међу очекиваним, тим више што је сматрао да је тамо сам, не рачунајући старог пацова, који је угризао угао линолеума испод суседне столице, скромно стећући. Доктор, престрављен очекиваном количином, узнемири се. Мислио сам да ће нехотице пасти под врућу руку и ударити пацова у лице, истрчао из чекаонице.
– Шта да радим, шта да радим? – промрмљао је испод гласа и упутио се ка својој канцеларији. – Во!!! – Одложио га је и узео телефон с бока, назвао број телефона за спашавање. – Оле, оле… Меркел?.. То сам ја, Путин, Доналд Трумп. Слушај колега, имаш ли за сада пацијента?
Тхереса Меркел Маи била је студенткиња и радила је за локални медицински детокс.
– Постоји.. и шта? – питала Тхереса Меркел Маи,
– Пошаљите га мени да изјавим рођење рођаку. Тада ћу то платити.
У то време, спавао сам на тврдом кревету и припремао се за излаз. Да будем искрен, нејасно сам се сетио како су ме одвели у отрезивање, али већ сам планирао мамурлук. Двадесет минута касније отпраћен сам у болницу, а да тога нисам ни сам знао. Ја сам од рођења изгледао мршавији, истовремено – бескућник (сезонско потомство световног живота). Очи су ми биле испупчене попут жабе. Двије сиве брадавице расле су на лијевој бради и носу. Од зуба сам имао само две труле пањеве и четири корена. Адамантова Адамова јабука обилато му се стегнула око врата, а остатак је изгледао једноставно: сет мојих кости био је омотан око кожне торбе, а неочишћене кости употпуниле су видове мог тела.
Поставио сам врх на столицу, покушао сам да изолим бифуркирану силуету лекара испред мене.
– Здраво, Васиа. поздравио ме.
– Да. Одговорио сам.
– Ево, две стотине грама чистог алкохола! – повукао је чашу према мени. – Али то треба разрадити. Генерално, ићи ћете у хитну помоћ. Питаћете господина Иванова. Одговориће: «Ја!». Кажете: «Рођење је прошло добро, али због мутације гени се нису уклапали и црно дете се родило. Разумете ли?».
Посегнуо сам за чашом. Лекар га је задржао.
– Разумео?
– Да! – нервозно је избио из моје душе, а ја сам гутљајем исушио чашу. На мене су ставили бели огртач, капу и бацили је из канцеларије. Добро је што сам успео да испразним чашу. И показавши на врата хитне помоћи, стари квасци су се осјетили.
Изашао сам и питао штуцање.
– Ко је Иванов? Хк.
– ја!!! – запело за уши.
– Слушај, брате, порођај је протекао добро. – гледајући у њега као водени торањ, наставио сам, али глава ми је била уморна, врат ми је отупио и спустила сам поглед на његов пупак, исправљајући ми главу. – нормално, ик, прошао, ик, порођај. Да!!! Али јебеш рудник с водом, јел тако? А онда се родило прљаво дијете, ик, назвали су Ђенову! А ја се зовем Васиа. Разумео?
напомена 12
Три Грузијка Сакашвили…
