она плива уз твој трбух горе?
– Тихо, мукотрпно. упозорио је. – Не видите, она спава. Време касније, током једног дана, утркало се попут саиге по планинама, у води у бачви. Да?!
– Да?! – Погледао сам ближе у бачву и оштро одмахивао главом на стражњој страни. – Фууу!! Зашто она тако смрди на тебе??
– да ли си глуп?? Кад спавате, чиме контролирате себе?? Иди, не труди се да радиш. Цео клијент се уплашио, свог глупог питања, а такође и интелектуалац?! Вах вах, дођи одавде … – Гиви, која је била у журби да се повуче, повукући се према мени, наставила је у потјери.
Идем даље: други Грузијац стоји, продаје марелицу. Нико други, сви су се већ увијели.
– колико марелице? Питам.
– Пет десет рубаља, килограм! одговорио је.
– Слушајте, јесте ли нови? Пре вас нисам видео. Питао сам.
– Ја сам брат Гиви, пресељен јуче.
– А ја сам лекар, видите, видите болницу? Ја радим тамо. У близини маркета.
– видим.
– Слушај, имам само двадесет рубаља. Тежите двадесет, молим вас.
– Хеј, срање, не видиш, преостао је један килограм. Узми све.
– Да, журим са послом у журби с посла, ако потрчим кући, закаснит ћу за посету. Продати по двадесет?! Молим те. Помозите ми и некако ћу вам касније помоћи.
– Нат!! – одсече други Грузијски. – Шта тежим двадесет тебе, а где остало? Један килограм се узима, а пола килограма нето. Гомила… шта, да ли ћу јести? Шта сам ја, магаре? Иди мозак не јеби се. Иди, не сметај… Уриук, Уриук! Свјежа масна кајсије!!! – Не приметивши доктора, почео је да виче Грузије на празно тржиште. Доктор је устао и рекао пре одласка.
– Онда. Доћи ћеш у моју болницу. «А ја, тужни доктор, отишао сам, сећајући се свега.» – Ухватите се, шкрт…
И сигурно. Следећег дана, овај други Грузијац, који није продао последњи килограм кајсије, појео га је неопрану и отрован је. Дошао је код мене – лекара без одређеног места становања, изнајмио собу у овом граду, а ја сам стекао диплому лекара у московском прелазу под називом «Окхотни Ријад». Али чињеница да смо доктори бескућници је тачна. Тамо где је епидемија, ми живимо тамо, где је и рат, чак и тамо где желим да радим, јер сам искусно потомство световног живота! Тако сам стигао овде у провинцији по незнатној плати. А сертификат није проверен. Ко ће овде доћи, а знање о веслању на Интернету, само немојте бити лењи, посебно помаже принцип консултација. Свугде постоји подређени који је јео овог пса и припремао се за пензију. Они тада одлучују о главној ствари… Генерално, овај други Грузијанац ме је закачио и покуцао на врата, након олујног викенда бескућника.
– Уђите, седите!! – без подизања очију, предложио сам. – На шта се жалиш?
– је, докторе, стомак натечен, боли. Да?!
– Стрип до струка. – Разумео сам и открио ко је дошао код мене, али нисам дао поглед. Пришао
