mu Gospod daje da dođe do spoznaje dobra i zla. Dobro je u raju a zlo u paklu. Posle tog veoma kratkog vremena provedenog u raju, Bog duhu dozvoljava da pređe u telo nekog novorođenčeta koje se rodilo Bog sami zna gde, pa će ti se u tom novom telu otvoriti nova sudbina. Sine, malo sam požurio sa objašnjenjima misleći da sve ovo što ja znam i ti možeš odmah shvatiti. Znam kako je meni bilo kada sam počinjao, pa ću zato početi iz početka.
Kada je Bog stvorio svet, stvorio je i čoveka po liku i naličju svom. Onda je rekao da će čovek biti gospodar nad svim živim na moru i kopnu. Dade mu da koristi sve darove prirode i još mnogo drugih mogućnosti. A onda reče: ‘Sve sam ti dao, ali ću ti dati samo četiri do sedam, a pojedinim deset procenata mojih moći, ili najviše deset procenata funkcije mozga, jer ako bih ti dao sve moći koje imam ja, onda bi ti veoma brzo krenuo da me svrgneš sa prestola ‘ Tako je čovek, zahvaljujući Bogu, postao gospodar nad svim živim na ovome svetu, zahvaljujući mozgu kojim je mogao da razmišlja.‘
Đedovi zapisi se slažu sa zapisima iz Biblije. I on kaže da ljudski mozak funkcioniše od četiri do sedam a fenomenima do deset procenata, dok najsavremenija medicina tvrdi da je funkcija mozga kod običnih ljuđi dvanaest do petnaest a kod fenomena osamnaest procenata. Da uzmemo i tu procenu kao moguću. Nameće se pitanje što je sa onim ostalim delom mozga? Šta, po medicini, radi onih osamdeset dva do osamdeset pet procenata mozga koji je neiskorišćen? Ako je kod fenomena mozak razvijeniji samo tri procenta u odnosu na mozak običnijeh ljudi i ako su fenomeni u stanju sa tim procentom da stvore inovacije koje utiču na promenu sveta, šta će se desiti ako nekom čoveku uspe da dođe do saznanja kako se funkcija ljudskoga mozga može povećati dvadeset, trideset pa i više procenata? Kakav bi fenomen bio taj čovek u odnosu na ostatak čovečanstva i kolike bi bile njegove moći? Za čovečanstvo su tajne bioenergija, hipnoza, vidovitost, telepatija, telekineza, teleportacija i mnoge druge pojave za koje nauka ne može dati objašnjenja. A osnova svega je verovanje da će se u tome u šta se veruje uspeti. Medicina ništa od ovoga ne priznaje jer tu nema hemije, formula i rešenja tih zadataka. Ako osećamo toplinu iz radijatora, mi znamo da je to topla voda, a ako osetimo toplinu iz čovekovih ruku, onda nauka nerado priznaje da je to bioenergija. Ili moći hipnoze. Ili moći vidovitosti u koje se čovečanstvo milionima puta uverilo. Isti je slučaj sa telepatijom, telekinezom, teleportacijom i mnogim drugim nepoznanicama koje savremena nauka, umesto da ih bolje ispita, uopšte ne prihvata.
‘Nećemo se, sine, baviti naukom ni medicinom i njima dokazivati šta je moguće a šta nije. Mi ćemo raditi na postizanju naših uspeha a oni neka rade svoje. Naši uspesi će biti postizanje moći do kojih se dolazi razvijanjem procenta mozga koji je trenutno u stanju mirovanja. Sad da se vratim i završim predanje o Bogu i čoveku:
Postade gospodar i nad mrtvom prirodom, ne znajući tada da se u kamenu i ostalim metalima i nemetalima koji su skriveni u nedrima prirode kriju neograničene količine neiskorišćene energije. Od postanka sveta, ljudi su na milion načina pokušavali da dođu do puteva saznanja, da na taj način postanu besmrtni ili da u potpunosti nadvladaju sve bolesti na ovome svetu. Kako je napredovala tehnika i medicina, tako je i čovek uspevao na mnogim poljima nauke i stvarao sve novije i modernije tablete, ali mu nikako nije uspevalo da dođe do tajne besmrtnosti. Kako bi pronašli lek za neku mnogo tešku bolest, tako bi im Bog pusto neku drugu, još mnogo težu nego što je bila prethodna. A onda, nakon hiljadu godina od Hristovog postojanja, Bog reši da jednome čoveku kojeg po predanju prozva Izabranik, otkrije tajnu kako može povećati funkciju mozga, kako će moći da koristi energiju iz vode, kamena, gvožđa i svih drugih metala, koja ostatku svijeta nije dostupna. Korišćenjem te energije i pojačanjem funkcije mozga Izabranik će dobiti neopisivo velike moći.
Reče mu da je on Izabranik Božiji i da je to najsvetija tajna koju mora čuvati po cenu života. Na kraju svoga života će sve svoje znanje preneti na sledećeg Izabranika i tako, do polovine trećega milenijuma. Tada će se pojaviti mnoge sluge nečastivog koje će početi po svetu da seju mržnju, zlobu, razdor i sve najgore što će dovesti do uništenja ljudskoga roda na Zemlji. Taj razdor će trajati nešto više od pola veka. U mnogim zemljama će doći do ratova i masovnog uništenja. Sluge nečastivog će sa puno zadovoljstva uništavati sve ono što je ljudsko i što je duhovno. Mrzeće brat brata, sestra sestru, roditelji đecu i đeca roditelje. Pojaviće se netrpeljivost među rodbinom i komšijama. Želeće što više jedno drugom da napakoste. Kada jedan krene malo da napreduje, desetine drugih će nastojati da ga unište. Uništavaće se sve duhovno na ovom svetu. Nestaće uglja, nafte, benzina, plina i svih drugih prirodnih bogatstava. Zemlja će postati sasvim jalova. Broj stanovnika na planeti će se drastično smanjiti. Mržnja i zavist će uništavat porod Božiji. Tada će mnogi pomisliti da je došlo carstvo nečastivoga jer će se svuda po svetu dešavati kataklizme. I zaista, tada će mnogi pokušati da svrgnu Boga sa njegovog prestola ali im neće uspeti. A onda će se pojaviti Izabranik. Tada će opet Božija svetlost obasjati svet. Opet će ljudski rod uvideti da je stvoren po liku i naličju Božijem i da treba da hodaj putem koji im je Bog odredio a sa kojeg su oni, par stotina godina unazad, skrenuli. Taj ostatak naroda, a to će biti desetak posto od sadašnjeg broja stanovnika, će biti u potpunosti predan Bogu. Tada će se čovečanstvo izdignuti na drugi nivo, dobiće moći koje je do sada imao samo mali broj odabranih ljudi. Tada će opet zemlja početi da daje svoje plodove. Opet će se narod množiti i nastanjivati svet. Samo će tada taj narod biti mnogo superiorniji u odnosu na ovaj sada.’ Eto, ispričah vam deo priče moga đeda”
10
Slušali smo ne trepćući, ni sami ne znajući koliko je potrajalo. Došli su neki pacijenti koje je morao da izmasira. Trebalo je da sačekamo sledeću priliku pa da čujemo nastavak ove čudne priče. Sve što nam je do sada ispričao, imalo je osnova i više smo verovali da je istina nego da su izmišljotine. A po izjavama mnogih osoba koje je on izlečio, dolazimo do zaključka da ovo nije samo obična priča. Oko devetnaest i trideset je završio rad sa pacijentima i nastavio priču:
“Verujte da mnogo šta od svega što je đedo pričao nisam shvatao. To sam mu i rekao.
‘Da sine, i meni u početku ništa nije bilo jasno, ali kada kreneš sa ovim, onda će ti iz dana u dan biti sve jasnije i jasnije.’
A šta treba da krenem đedo? ‘Prvo ćeš morati da odradiš sve ove vežbe a onda će doći na red sve ostalo.’
Pokazao mi je sveske i ja sam već sutradan počeo.
Morao sam trista dana da gledam u Sunce. Počeo sam da vežbam po desetak sekundi u prvom jutarnjem satu ili u zadnjem satu kada Sunce zalazi. Svakodnevno sam ovu vežbu produžavao po deset sekundi. I tako, do dvesta sedamdesetog dana, odnosno trajanje gledanja u Sunce od četrdeset pet minuta, a onda sam trideset dana smanjivao po jedan minut i sa četrdeset pet došao na petnaest minuta. Bilo je i oblačnih dana kada nisam mogao gledati u Sunce, ali bih, čim se Sunce pojavi, nastavljao započeti proces.”
Dogovorili smo se da Mikija ne prekidamo, ali u tom trenutku Marko upita: “Možeš li nam objasniti zašto je važno to gledanje u Sunce?”
“I ja sam se tada to pitao. Kada sam počeo da vežbam, uopšte nisam imao strpljenja. Želeo sam sve da postignem za par dana. Đedo me je stotinama puta opominjao da niko nije uspeo da napravi kuću od krova nego da sve ima svoj redosled. Mora se prvo napraviti temelj, sazidati zidovi pa tek krov. Zato sam morao da idem po redu. Uz gledanje u Sunce, kada se u ljudskom telu formiraju energetske baterije koje se za tih trista dana u potpunosti napune, morao sam da se posvetim meditaciji da bih sa postigao strpljenje i duhovni mir. U mojoj ranoj mladosti to nije bilo ni malo lako. Majka, braća, sestre i sve ono što sam najviše voleo, što mi je bilo najdragocenije u životu, lagano je prelazilo u neki drugi plan a ove vežbe i meditacija su postajale najvažnije u mom životu. Jedva sam čekao sutrašnji dan da bih mogao da nastavim sa vežbama. Svaki dan je donosio novu radost. Uvek se otvaralo nešto novo što bih, pun ushićenja, brže bolje ispričao đedu. Svaku moju promenu je upoređivao sa sobom kada
